пријатељ

пријатељ (Serbisch)

Substantiv, m

Kasus	Singular	Plural
Nominativ	пријатељ (prijatelj)	пријатељи (prijatelji)
Genitiv	пријатеља (prijatelja)	пријатеља (prijatelja)
Dativ	пријатељу (prijatelju)	пријатељима (prijateljima)
Akkusativ	пријатеља (prijatelja)	пријатеље (prijatelje)
Vokativ	пријатељу (prijatelju)	пријатељи (prijatelji)
Instrumental	пријатељем (prijateljem)	пријатељима (prijateljima)
Lokativ	пријатељу (prijatelju)	пријатељима (prijateljima)

Worttrennung:

при·ја·тељ

kyrillische Schrift: пријатељ

Aussprache:

Serbisch: IPA: [ˈprijatɛlʲ]

Hörbeispiele: —

Bedeutungen:

Freund

Wortbildungen:

пријатељевање, пријатељевати, пријатељица, пријатељски, пријатељство

Übersetzungen

 

Afrikaans: vriend (af) Bosnisch: prijatelj (bs) Deutsch: Freund (de) Englisch: friend (en)

Kroatisch: prijatelj (hr) Slowenisch: prijatelj (sl) Türkisch: dost (tr)